Evo kako priča ide klinac bio je za primer trenirao je fuču kapiten svestan kvalitet Ne, nisu ga zanimale sve te krimi priče al' ga stigli takvi dani da je stig'o novo lice Mali nije imo izlaz, briga, nikada dosta pa bunilo ga pitanje što nije rođen bogat zašto mama se muči, manja plata više posla kući čekaju računi pritom ostao bez oca Budan počeo da sanja kako život glatko štima kako bilo bi do jaja da šta poželi ima svaki dan drugu cicu, da šeta, da priča kako je na vrhu svetskih, poznatih lica Da ima svoje gorile i da rade šta im kaže leđa, skupe mobile, vile, privatne plaže brate, svoj luksuz avion, jahtu takvu ko paviljon i da skupo oko vrata mu sija k'o lampion I večeras se pitam zašto tike jedne nosim zašto najveći mentol kraja spava u lakosti zašto nikoga nema kad na najdubljem sam dnu zašto sreću kada zovem nikad nije tu Da pomogne kevi nije znao kako da dođe do kinte uopšte nije lako pa batalio je fudbal uvuk'o se baš ovako u još veće probleme mali igrao se vatrom Halo / Alo brate E deš' bre / Š'a radi Eo brate blejim nešto gajbi, smorio sam se Ovaj, čuješ ima neka akcija večeras čuku se gajbe u kraju ono ne znam ako si raspoložen ovi moji rade treba im stražar pa ako si iz fazona brate javi mi za nekih 15 minuta čekaće te taksista tamo kod klupica brate, kod onog dragstora Aha / Aj pa se javi brate Ajde, za 15 minuta, javljam ti Ajde, brate / Važi, ćao / Ćao Taksista stoji već pet minuta čeka noga na gasu, tada pojavi se senka korak po korak adrenalin malog stiže pa kolima do trona mali ubrzano diše "Samo tiše, gledaj da te ne primete ako snimiš neko sranje, mob je tu pa samo cimni me" nije tako teško sad već peti put to prošlo je stao je na noge, nije znao kada dosta je Sve slađe je slava dok su odmicale godine sada i pljačka, straža, postale su dosadne lanci, kriminal, patike lakosta, serđio tečini kol'ko košta, neka košta Vile, bazeni, kurve k'o gospodin sosa sve pare, havaji iz prve ruke prava koka splavovi, kafići, mečke, svoji soliteri a zaboravio kevu u onoj staroj garsonjeri Nikad nije robijao, prave ljude je imao iza sebe prave prijatelje davno distancirao nekada sivilo, sad dobro život prija tom liku što zameni srce tom cifrom od milion Al' kako vreme leti, vreme bilo je da zastane đavo doš'o da se sveti, đavo doš'o je iz najgoreg kada je primio poziv, strah se nazire u njemu reči majčine, "sine volim te, pazi se" Tek tada je, ortak osetio kajanje srce na trenutak zastaje, plaši se da l' je najgore da li kasno je, pali kola u suzama sećanja vrate se, dok ga drhtaj ne zadržava Dotrčava do stana, na vrata lupa i zvoni svaka sekunda je stala, plače, viče "otvori mama, molim te, to sam ja, o gospode ko sam ja" više ne poznaje način, u jeku vrata razvaljuje I tek onda, majka leži bez života pored nje prosuta voda i prazna kutija trodona "mama, molim te probudi se, budi me iz ove ludnice" grli je, ljubi je, ali uzalud mu je sve Sada kontrast, kroz mokre oči sve vidi se sad kad nisu bile takve, tad nije video ivičnjak i gleda stan, stari sat i policu sa slikama sve je na istom mestu, isto neće biti nikada Tu je i onaj krevet na kome im'o je miran san što uredan, on pijan sam, još jedna flaša viskija tad otvara prozor, tišina istine pritiska gutljaj poslednji ispija jedva progovori "Kriv sam, znam"