Ljudi su željni samo gledaju svoj život samo senka je ostala tamo gde sam srećan bio sad mi je krivo jer za ovo imam smisla i da snimim dobru pesmu opet ovde nemam ništa I sve ono što imam sve mi liči na pustinju i sve ono što snimam ne dolazi do pravih ušiju scena je odavno pukla k'o čaša vode i tu vodu sam popio ja, pa bih da odem Zauvek da se povučem, jer je ova struka gruba da ti gostujem iz poštovanja, a gde je tu ljubav i jesam čudan, taj moj pogled nije svačiji kad me pogledaš u oči, videćeš da sam drugačiji Ne, ne ja nisam kao ti već jednom sam reko i ponoviću još stotinu puta, ja nisam neko ko bi izdao, priznao da, da vi ste krivi što ne pripadam ovde i samo za ovo živim Ref. I kad sam tužan meni ništa nije potrebno samo mi dodaj taj mikrofon sve pare sveta može menjati taj osećaj kad pored sebe imam mikrofon Pravo iz srca gde me ljubav ne poznaje pravo iz srca gde sve tamnije postaje pravo iz srca gde mnogo toga nedostaje tu gde muzika nosi me, taj vetar mnogi ne osete A ja sam sanjao da pobegnem od svega kad sam shvatio da tu gde sam pravog sebe ne znam sanjao da idem tamo gde me ona čeka koja ne zna da me menja, koja ne pada na njega I kad za sebe ne znam, i kad sam pijan i besan svoje snove opet čekam da im kažem da sam spreman da ih zaboravim, polomim i ostavim da uzalud su boleli i ne mogu da ih ostvarim I ako jako želim, mnogi ne znaju da cene znam, znaju za mene ali ne poznaju to vreme kad sam dizao temelj, tad nisu mešali cement a sada kucaju na vrata kad je vreme da se sedne Sve je kao u filmu u glavnoj ulozi koristoljublje zavist i ljubomora na Donixov uspeh i ugled kada nisam bio on, retko ko je rek'o, druže retko ko je bio tu da kaže, gas i stisni zube Ref. 2x