Tamo gde se grad sa nebom rukuje živela je žena što kroz misli putuje još uvek prozor njen k'o svetionik sja pokazuje mi put koji znam Tu je jednog dana srušen jedan svet što miris'o je davno na beli trešnjin cvet kroz bašte sećanja tražim je ja što s prolećem je često cvetala Ref. Tu su sada soliteri ljudi koje ne znam ja al' često dođem da te tražim tu su moja sećanja Tu su sada soliteri na mestu gde sam voleo i često dođem da te tražim nisam te preboleo Ref. Nema više malih kuća na periferijama ni prozora na kojima miriše bosiljak nema plotova koje je vredelo preskakati ni poljubaca toplih kao mladost Ref.