Naše najlepše vreme već je odavno prošlo a sećanja žive Montmartre beše tad tu, ispod prozora u nekom plavom A u sobi toj jedan krevet i sto' i moje slike sve tu smo se voleli s gitarom pevali i snove sanjali La boheme, la boheme to bili su najlepši sni la boheme, la boheme tako smo lepo živeli U jednoj maloj kafani za stolom do zida mi čekasmo slavu gladni i umorni dugo bi sedeli kraj one tople peći Kad bi, bar ovde za jedan dobar ručak mi prodali platno tada bi stihovi sa nama pevali sa nama živeli La boheme, la boheme ja bejah mlad, a lepa ti la boheme, la boheme dvadeset tek smo imali Još i danas se često prošetam polako do stare adrese ne vidim nigde te zidove, ulice ni našu mladost A gore, pod krovom atelier tražim svoj ali ni njega nema u novom ruhu svom Montmartre je tužan i sam i jorgovani s njim La boheme, la boheme ja bejah mlad, a lepa ti la boheme, la boheme lepo smo, lepo živeli