Znaj, nikada nisam bio srećan kao tog jutra šetao sam proplankom koga su obasjavali zraci sunca bila je jesen, jedna lepa jesen godišnje doba koje biva tako samo u mom kraju tamo se to zove miholjsko leto U stvari, bila je to samo naša jesen imala je boju tvoje haljine ličila je na akvarele naivnih slikara sećam se, da, sećam se dobro šta sam ti rekao tog jutra Najdraža, za mene jesen dolazi a u tvom oku proleće, mladost divna k'o san ljubavi, ti lepša si od jeseni najlepši cvet u kraju mom Danas sam tako daleko od rodnog kraja i onog jesenjeg jutra ali kao da sam još uvek tu mislim o tebi, gde si, šta radiš da li ti i dalje nešto značim Gledam u beskrajno nebesko prostranstvo kojim putuju beli oblaci, vidiš, ja sam kao i oni mislima putujem u ono jesenje jutro prepuno sunca i radosti Ponovo predivne boje koje samo jesen može da podari i miholjsko leto i opet čujem kako ti govorim Malena, za tebe život počinje i kako da te ne volim, u mome srcu si ti jedina, za mene ove jeseni ceo moj svet samo si ti