Sa katedrale je tri puta lupilo Dosta se zvezdica na misu skupilo Pločnik – k’o potočić, posrebren, krivudav Zar su se ulice ponovo smanjile A senke brestova utanjile Il’ ja to nisam predugo prošao tuda Rasipam korake, k’o pijan dinare Od Mičurinove do detelinare Nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom Možda se upravo malo odljutila Možda je nekako naslutila Kakva se drama odvija pod mojom jaknom A mesec pojma nema, matora lola drema (Jutros je lumpov’o po Kini) Dok se sa sobom borim da tačno izgovorim Tu tešku, stranu reč "izvini" Ona me voli, znam – ok, ne suviše Al’ sasvim dovoljno da krišom uzdiše Kada me tračeri ubace u šemu Škripuću oblaci pod njenim nogama Ne da se ludica tvrdoglava Šta više, piše udžbenik na istu temu Samo je vetar sretan (vrti se ko baletan U svojoj sivoj pelerini) Dok moje misli traže kako se ono, po naški, kaže Ta teška, strana reč "izvini" Izvini izvini izvini izvini izvini