Opet sam snio majku na praznični dan i kao lutnja brujnu slutnja šta bi značio taj san Blagi sfumato povratka ključ uvek iza dovratka i staza kraj šimšira urasla u travu Sanovnik s krupnim slovima lako je to sa snovima mnogo mi teže ide kad tumačim javu U lešnikovoj senci frustuk postavljen a pokraj hokle cvetni goblen na trenutak ostavljen Lanena letnja haljina sa vezenim detaljima pristaju uz rozetnu na baštenskoj kanti U leji zlatnog šeboja u tom snu mlađa nego ja onakva kakvu bih i želeo da pamtim Ref. O, mati, veje sneg ni to me ne raduje više dospe na kraju sve na isti sled Prošlo je zanavek severac pustolinom briše i ravno je unedogled Nadiru pahulje noć slavi svojih pet minuta vetar ne poznaje ni stid ni sram Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta i malo sam ti noćas sam Neki su stopu ispred vremena ludi jahači, izviđači milju ispred plemena Tek posle sebe hvaljeni na Trgu zlobe paljeni očiju punih suza, al' obraza suvih Na pravdi Boga blaćeni tek posle sebe shvaćeni neki su mandoline u dolini gluvih Ref. Veje, ne posustaje na šimšir i na divlji lešnik na julski dan i lica predraga Ravnica pusta je na Božić putujem ko grešnik od nemila do nedraga