Mesec prosipa bokal fosfora vitraž mraza na oknu prozora jedne noći k'o ova znaće Bog doslikaću portret života svog Silueta se davno nazire neko uzdahne, neko zazire isto vide, a razno tumače đavo prste u farbu umače Ref. Prave si boje dodala na taj portret života mog talase plave, nijansu lave vrtloge zelenog I lila tamnu čežnjivu i boju breskve nežnu i sramežljivu setno sivu nepogrešivu Roze nađoh međ' starim pismima modru vrpcu nad teškim mislima ukrah riđu iz pera drozdova laki purpur iz prvih grozdova Uzeh oker sa sveće svečarske drap sa svilene mašne bećarske mrku s tambure tužnih tonova a cinober sa nosa klovnova Ref. A crnu nisi štedela ali bez nje bi bela još izbledela bez crne bela ne bi vredela Srce je moje napuklo k'o kora starog bagrema al' u tvom oku kao lane zadrema I jedva kao šapati niču po uglovima zlatne paprati pramen sna u sliku navrati Vetar dokono senke spopada huk u ambis tišine propada jedne noći k'o ova, znaće Bog doslikaću portret života svog