Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu k'o u ruskom romanu, tačno tako ima ženu i sina ima podrum pun vina i sve mu je ravno U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe samo onda, uglavnom, kad nešto slavi al' on ne pita puno pruži ruku i kaže nisi bio odavno Ref. I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri Pitam ga da l' zna da si otišla, da si otišla pa dabome, kaže on imala je drugog, to znaš Pitam ga da l' zna da se volimo, da se još volimo o blago tebi, gunđa on nekad si k'o dete baš Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto vidi nebo i zemlji, ma, ima pravo ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli Mada smo učili istu grubu životnu školu mi smo nekad daleki, ali to je ljudski svako nosi u sebi nekog svog malog Boga kom' se potajno moli I sećamo se dana kad smo bežali vetru k'o besni čilaši i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj čaši Pitam ga šta sad kad si otišla, kad si otišla ma vrlo važno, kaže on pa ima toliko sličnih njoj Pitam ga da l' zna da se volimo, da se još volimo ma koješta, gunđa on dodaj bokal, stari moj Moj drug iz detinjstva se oženio zelen al' je imao sreće, ja vidiš nisam ja sam ljubio razne neke potpuno prazne, neke potpuno strane I sve mi se čini da ne postoji način da mu objasnim tebe, jedinu pravu zato topim u vinu čitav svet jer u čašu može svašta da stane Pa brže vraćam priču na detinjstvo i na ždrepce znojavih sapi i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj kapi Ref. Pitam ga da l' zna da je nevažno što si otišla ajd', u redu, kaže on i šta ti sada ostaje Ostaje mi to što se volimo, što se volimo da l' zbog vina, gunđa on al' ovo smešno postaje Ostaje mi to što se volimo, što se volimo