Ona je volela blues njen kralj zvao se Peter Green a ja, sasvim slučajno tu za taj film neko levi, sasvim Uvek je gledala sat i čim sklope kazaljke krug ko mala bi šaputala tad da negde neko misli na nju U njenoj sobi mala riznica greha kao duga, preko besmisla most puno knjiga nekog prebeglog čeha i sportska štampa ako naiđe gost Ref. Uglavnom prođe sve, ali ostane blues boje se razliju kad ga čujem na radiu ubija metronom, šta taj sat radi tu jedan i nula pet, neko misli na nju Negde u meni je kvar i mrak što me gricka ko miš i sav sam kao ona staklena stvar u kojoj veje kada je pomeriš U ovoj sobi ravnoteža je prosta sto i krevet i prekidač za luč ispod cene mole cenjenog gosta da pre puta ne zaboravi ključ Ref. Ona je volela blues lucidni Peter Green a ja, ja sam voleo nju a blues, šta blues nemam ništa sa tim