Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja otkud sad te suze, moja mila rekla si da se za točak bršljan ne hvata, zalud izgužvana svila To je tako, ne pravi od tuge nauku mami svetlo na sledećem bregu okopniće moj otisak na tvom jastuku, još kako kao ježuška u snegu Razbiću gitaru, crn je mrak ispunjava odavno se svoje pesme bojim pomera u meni neke gene Dunava pa ja tečem i kad stojim Ali opet, da l' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi rekla si da baš ne umem novce brojati i da je ništa sve što nudim Ref. Naposletku, ti si navek znala da sam svirač brošić što se teško pribada da me može oduvati najblaži nemirač da ću u po' reči stati da se neću osvrtati, nikada Ređaš po vitrini fini, porculanski svet al' ja sam figurica bez žiga pazi, to je bajka što ti pada na pamet fali ti baš ovaj cigan, ne, dušo Tek u jesen otkriju se boje krošanja sve su slične u leto zeleno naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, čemu suze, lepa ženo Draga moja, ti si navek znala da sam pajac moj je šešir šatra pomična usne, tiče-rugalice, a u oku tajac da sam kaput sa dva lica da sam Gospo'n propalica obična Naposletku, ti si navek znala da sam svirač da je nebo moja livada da me može oduvati najblaži nemirač da ću u po reči stati da se neću osvrtati, nikada Da ću u po reči stati da se neću osvrtati