Do pola jedan je bila na času klavira onda korakom merila grad i usput gledala izloge pardon, svoj odraz u njima U kosi još, poput venca ona molska kadenca mala vračka da upravo tad uz caffe Kibic polagano nađe on, kao plima Ref. Tajnе su tu zato da ih neko nasluti postoji reč koja vredi tek kad se odćuti Bogu je kanuo čaj svud je prsnuo sjaj Jedan platan će ostati zlatan ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće ne drhti on, to je samo to uvelo lišće blaženo Miholjsko leto jedno i sveto za njih A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest sve češće mu govore vi begeš u grudima udara bije u bronzane žice U džepu sretni staklenac ko ono novčić i zdenac mala vračka da nestanu svi a ona bane ko lupež i prospe mu kosu u lice Ref. Kao osrednji klo'ar malo prosed i prostar na uglu sam zastao sam ne tako dobar oktobar i misli sve u ruskom 'timu A, onda shvatih, na prepad da te volim, ko nekad vreme samo raspiruje plam u meni miholjsko leto to prkosno Sunce pred zimu Ref.