Spalio je juli seno a Tisa nezapamćeno opala i otkrila sprud kraj šlepa k'o stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio lađar polu Rumun, polu Mađar, besni ker prema meni nikad zao nekako je znao, da mu volim kćer Bodom sitnim kao prezla moje ime je izvezla, stidljivo plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice, jedva vidljivo Skrila čamac mlada trska koju možeš sa dva prsta poviti molila se Bogu suše da što duže ne da im otploviti Ref. Tu noć je Tisa nadošla a na njoj nošnja raskošna samo sandalice, prstenčić i u kosi venčić od ivanjskog cveća pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam Nastavila voda rasti nije htela naglas kazti, a znala je drugog jutra sve po starom al' nikad da slađe garov zalaje Zaklela me da je čekam da će me se cela veka sećati na promaji žar malakše ima l' išta lakše neg' obećati Ref.