E, baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku i onog Mileta Devića, birtaša Zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže a onda mislim, na posletku nije to baš tako zdravo ni važno Jer, evo, i ova moja tambura i stara i Bog zna kakva i zvoni i zveči, a opet svira pa ću probati sada na njoj da vam odsviram Pa mog'o bih kaz'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Ilidjoš na vašar a još sam deran bio Krenem ti ja jedared u Ilidjoš bio tamo neki vašar sad, je l' vašar, je l' sajam baš ne mogu tačno da se setim Al' šta bilo da bilo baba mi je dao nešto novaca šta sam ja onda mogao imati jedno osamnaest, devetnaest godina Uveliko sam se momčio već po sokačima pa mi je baba rekao na, sine, para, idi u Ilidjoš i kupi kakvog lepog konja Ne marim kakvog sad, je l' ždrepca, je l' pastuva je l' ajgira, samo kobile nemoj e baš tako mi je rekao Baba nikad nije mnogo baš voleo kobile sad sam ga i ja razum'o otkad sam odrastao I tako sam krenuo pa sam hteo nekom prečicom, preko polja nisam se setio onog što kažu preko preče, naokolo bliže Ono bilo letno doba što bi kaz'li Englezi summer time, when the living is easy tu negde preobraženje, mož' biti tako devetnaesti, dvadeseti avgust mesec Sunce odskočilo, podne a od tog druma ni traga ni glasa kanda da sam zalutao bogami, kanda da sam zalutao A gladan i žedan i umoran još mi je mati kazla ponesi štogod za jauzu Ta, reko, mani, mati naopako, šta ću nosit' tu za dva sata, časom ću ja al', vraga, baš mi je falilo I vidim, neki salaš se beli u senci oraja sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi to ne mogu da se setim Al', reko, 'ajd da svratim sad što, šta me košta valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore Pa ondak čašu vode a nad'o sam se i kakav tanak špricer što Mađari kažu Hozsu lepes a to na mađarskom znači dugačak korak I kad sam došao na taj salaš prvo što sam video na astalu cipovka 'leba bela vidilo se da je frišak, onako, reš malko A po avliji svuda trčidu pilići brojleri oni što se zovu lepo i dan danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo, desno Odškrinuta vrata od pušnice a tu e divota jedna odma' ogladnim kad se toga setim šunke, slanine, a znaš koje slanine One 'nako što ima red slanine pa red šunke pa red slanine pa red šunke pa tako jedno pet, šest puta, ti redovi Pa ondak, ondak džigernjače pa švargle, pa krvavice a dole jedno plekano bure puno čvaraka i drozdine Što bi kaz'li Japanci ikebana, prava ikebana ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo iako sam bio gladan ko vrag E, već neka plava snaša što se muvala levo desno po avliji i 'ranila već pomenute, one piliće Da sam tada im'o kuću i njivu pet, šest svinja i bar jednu kravu i avliju, u njoj jabuku il' šljivu uz'o bih tu snašu plavu Pitam, je l', di su ti baba i mati ona reče mi ovako baba do utorka neće da se vrati a s materom ćemo lako pa, da te ne slažem za jedno frtalj sata, u vr' glave Ref. Ljubio sam snašu na salašu strašno beše mirisna ko majska ruža rekla mi je konačno, al' suviše kasno kako ima brkatog muža Tek tad videh iza plašta sena s nekim vilama muža njena on mi reče, je l' ti, vandrokašu pušćaj o'ma moju snašu a pre toga, sad je l' sekundu, je l' dve, ne znam Ref. Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave eto, baš onomad sam čitao ta Kohoteklova kometla i sve te zvezde sa repom Pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi Pa ondak Rusi u kosmosu pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu pa Kinezi u kosmosu pa Bogićević u Ko pa svi u kosmosu, čudo jedno A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao ovako, ta mistika i to šta se sve dešava Jer ja šta god sam zamišlj'o šta god sam sanjao to sve mi se ostvarilo sve mi se baš ostvarilo Eto, onomad mi baš umro tetak iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, znaš kakve kažu, navodnjavaj, ne znam đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo ja ti kažem, tu bi mog'o sejati i kikiriki, i articokle Ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega i, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo, takva zemlja A u selu dve kuće jedna baš na glavnom sokaku da ti ne kažem ni kako se zove sokak ni koji je broj od kuće al' kad dođeš odma' ćeš videti Odma', odma' se to vidi ej, šest pendžera sas ulice od toga četiri kibicfensteri pa onako, kad metnem muskatle A zimi kad nema nikakvog drugog cveća ondak one zimske ruže sitne one žute, što lepo onako mirišu Pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore ju što je lepo ju što je divno, i još svašta govore Kako i ne bi, druga kuća mi tu čelo crkve, isto na lakat isto je lepa i puna ko oko samo što je sa slamenim krovom al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati A salaš, e, pitaš kol'ki mi je ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je i ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma' na polak se onesvestio Eto, ne može to odjedared al' evo, da uzmeš konja ujutru al' dobrog konja pa uzjašeš pa jašeš i jašeš i jašeš do uveče Znaš, i uveče i tebi i konju dosta i mislite, gdi smo i krenuli da jašemo a još ste na mom salašu eto, tol'ki je U štali šest konja četir' ova što ih prežem sad, je l' u taljige, je l' kad orem ili tako štogodj A dva bela, ona paradosa samo kad je, kad su neki svečari je l' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana kad ih upregnem u saonice pa s praporcima, pa divota jedna Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske znaš kakve su ko iz opateke da su izasle Da staneš pa da gledaš, da kažeš e, ove sigurno nosidu tetrapak mleko, takve su a nije, nose obično mleko ko i naše krave Samo što su takve čiste ko sa čokolade, sa onih slika mlečne čokolade i tako divota jedna Svinja imam dvajes'pet komada jorkšir i dvajespet komada sad, je l', berkšir il' bert lankaster ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena Pa imam nešto i mangurica imam i praščića živine, tol'ko živine nisi vid'o da na'ranim polak Afrike Znaš šta je ćuraka i moraka i pataka i gusaka jesam još štogod zaboravio svejedno, imam svega Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač ne mos', al' vidi ovako, na primer Nekad se probudim pogledam kroz pendžer, pa reko' ju, sneg pao, znaš, beli se salaš pa ondak mislim, pa ne može biti sneg naopako, letno doba, kakvi sneg A ono jaja po salašu i ne možeš skupiti unajmim momu da skuplja jaja pa ne može dok skupim opet polak mućkovi Imam nešto i novaca, nije da nemam ne bi voleo o tom da pričam kol'ko imam i gdi ih držim samo, znaš, da ti kažem o'ma' slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao Zna', kad tako nekad uleto kad opali kakva omorina a ja se prevrćem levo, desno po onoj gunji, pa ne mogu da zaspim Znaš, pa onda izađem na kong pa sednem na basamke pa gledam u zvezde i mislim otac mu i te zvezde Kol'ko toga ima, ne možeš to ni izbrojati, čudo jedno, da e, vis, ondak se s mnogo tuge setim Ref. 2x