Pred zoru je sa njine strane obično muk pod velom magle zvecka osmi kozački puk i svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest U inat ću i ovo pismo poslati znam, ime i adresa nisu poznati dok tikvan poštar ne skonta ko to čeka sa fronta, kakvu dobru vest Ref. I tek da znaš, ovo na slici je naoko pitomi pejzaž Galicije al' mira ni čas, sve živo pali na nas fotograf jedini metkove spara Oberst kao lud olovo rasipa fotograf jedva kat-kad okine sa nasipa na nadosloj Visli se soldati stisli i svima su nam pomisli, daleko U sumrak je sa njine strane obično žal zatuži ađinokaja k'o ranjeni ždral al' postane krotka kad drmne je votka onako na belo Pod mojom šapkom lavovi se baškare u snu mi pleteš beli šal za maškare sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa kao violončelo Ref. I tek da znaš, mesec u žici je zvone na večernje zvona Galicije i neka mi to ne uzme nebo za zlo al' ti si jedino čemu se molim Brinuću već ja, nemoj ti brinuti ma, da sam 'teo, već sam sto put mog'o ginuti dok otiče Visla, natraške, van smisla i kreću jata pokisla, daleko