Odlučeš ponekad i sanjam sam priznajem ne ide, ali pokušavam i uvek dođe D-moll spusti se ko lopov po žicama ruke mi napuni tvojim sitnicama i teško prođe sve to Jedan D-moll me dobije kako odeš ti u sobi je glupi D-moll uvek sazna kad je to uhvati me čvrsto i ne popušta lud je za tišinom, to ne propušta vodi me u svoj plavičasti dol Jedan D-moll me razvali neki bi to prosto tugom nazvali nije to, šta je tuga za D-moll Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan ali je lukav D-moll pusti da se svetla svud priguše sačeka poslednje zvezde namiguše vuče mi rukav, idemo Plaši me on, gdje si ti hiljadu se stvari moglo desiti glupi D-moll, za kim tugujem svu noć uzme me u svoju tamnu kočiju nebo primi boju tvojih očiju znam taj put, to je prečica za bol jedan D-moll me razvali neki bi to prosto tugom nazvali nije to, šta je tuga za D-moll Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od Herendi porcelana jedan pulover u kom si bila i ostala je ploča Best of Ry Cooder i fina mala plava kutijica za puder i ja sam te ostao željan dok me bude bilo, moje milo