Ako kročiš u čivutski vrt na sedmo koleno čini će pasti i ko da nema drugih bašti di sve pupi i sve šljašti di na miru možeš seboj i bozure krasti moja nesrećna mati htela me spasti savetom finim al' morala je dotad znati da ne sme kasti šta da ne činim Šta je bedem neg' široki zid lako se zajaši ko stari ćilaš mahovina ko astragan da bez glasa smugne dragan ukraj neba se lepeza mlad šaran porcijaš ruka zavesu miče trepte u tmini biserni zdenci zbog nečeg đurđić uvek niče baš u tišini i baš u senci Neću skoro onim šorom ne znam posle put odande me sem coro, moja lolo cu co šoro pasa mande vetar cvili i leleće skini suknju i jeleče nit' ko mari, nit' ko zna na cer mande cingara Ako dirneš u čivutski vrt kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić bićeš žedan kraj bunara i siromah s puno para sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić ko u tuđi vrt uđe crn lebac mesi u crnom plehu eh, ne poželi ništa tuđe svi smrtni gresi u tom su grehu Kao mrva iz džepa Truni se lako život protekli da, rekli su mi da je lepa ali baš tako, to nisu rekli