U prvi suton jesen je napala na kej park se šepurio u žutom ko stari ušminkani gej Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila titrala poput sveće slavske senka sa njenim očima A bila je cvetak no, to je jučerašnja vest svi smo mi gospodari sveta tu negde s dvadeset i šest Naš grad je bio njen lični atelje veliki film se snimao bila je jedna od tri želje koje sam ikad' imao Za druge je smišljala slatke kolekcije više ukrase, u bojama nežnim i toplim za sebe žaketice od nekih grubih štofova I nisu vredele lekcije navukla se na pilule i Dženis Džoplin i prve paketiće od onih propalih grofova A priču je moju slušala skeptično za nju je, naravno to bilo totalno falš i patetično male banalne strasti Ljubav, ljubomora čežnja i bol i tom slično užas patetično U prvi suton odjednom je zahladilo davno sam načuo da je na žutom al' nije me iznenadilo Do gala-revije smo eto, napokon stigli dame i gospodo ofucana kolekcija za strašila Na koncu priča vodi igli e, super si model sašila a ja sam pred život istupio naježen i razdrljen Ko pred streljački vod u zoru iz straha nepromenjen dok metak putuje al' sa sudbom se natežem Onako zagrljen ko dve pijane lude na šoru znam kaljavo ordenje na mom kaputu je Hajde, pričaj mi malo o patetici tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici pričaj mi malo o tome, ili, nemoj