Am Nema vise dobri svete one lepe seset pete G F kad smo bili na svecari E Am kod kumova nasih starih Am G I cim smo stigli viknu C G kum svoju zenu: “Sido, C G E postavljaj Bog te vido’ A Spremila nam kuma nasa E A za uzinu paprikasa A malko ladne krmenadle E A i par sarmi svakom mesto leba mesa bela princes krofne vangla cela suvih sljiva i variva i rezance s makom E E kad se samo setim Am al se nekad dobro jelo, bas Do vecere vreme kratko za kitnkez i za slatko da odbijes to ne vredi da se kuma ne uvredi. Nas kum Pera, dipl. agronom rec o ovom, rec o onom sve uz vino Porto Gize i gutljaji sami klize. Taman smo bili gladni kada se zacu: “Sido, veceru Bog te vido” Odjedared astal saren sos paradajz, krompir baren fine snicle ko promincle kara batak svakom Na podvarku curka zna se di je curka tu je prase Ondak torte razne sorte i rezance s makom E kad se samo setim al se nekad dobro jelo, bas. Vejao je sneg po soru sedeli smo do pred zoru baba rece: “Deder kaput, radni dan je ajmo na put” Al kum Pera oma skoci: “Sta to vide moje oci? Sido nedaj nikom kaput prvo frustuk ondak na put.” Ne drema vredna kuma ne slusa prve petle brza je od raketle Nosi vruca leba kriske fafarone, cvarke friske zacas sprema sunke, rena i pihtije svakom. Pitamo ih: “Ljudi dokle?” kazu: “Cekaj jos snenokle, pa strupudle i tristrudle i rezanci s makom.” I ondak smo tako sat i frtalj kolko je iso sinobus nismo nista jeli i kad smo stigli na stanicu oma kupimo burek, lep, frisak, mastan, sve nam mast curila niz bradu, a ondak opalimo preko toga jednu tepsiju sampita i gajbu piva, mlakog, crnog.