Ja san ćaćin grdelin Peto dite, prvi sin U čelo me je jubija Bilin vinom me krstija Kad me s dlana pustija Visoko san poletija U daleki i tuđi svit Naša ženu lipu ko cvit More, more duboko, dabogda presušilo Ja san ga priletija, skoro me ugušilo I svaki put kad val me trisne Moje srce za njon vrisne Ka i grana masline kad je bura ošine Ja još čujen one riči ćaćine Sine moj, reće on Nije život prista s njon Ti nemaš puno vrimena Uzmi ženu s našeg kamena U proliće san prosija, u lito se oženija Do zime san uvenija Nisan je nimalo volija More, more duboko Rodila je sina dva Ka dva lipa sokola I radija san kao crv Ka za svoju dicu, svoju krv Pantin njenu zadnju rič Bog me zove, moran ić I suze tri je pustila Za tri tica šta je jubila