Gledam tu današnju mladež i plače mi se Klauni, kurve, teški jadnici i propalice Oni misle kad se po njihovom pljuje Da starkelje ne znaju prihvatiti promjene A istina je da ta današnja mladež nije u stanju Ni držati lavor mesaru kad se zateknu na klanju Ne bi bili u stanju ni strušiti kuću od kartona Jako su daleko od nekog znanja i bontona Puno dalje nego sve generacije prije njih Najezde mladića suhih, mršavih i mlohavih Meni se osobno zgadi svaki samo zbog lica Razmaženog kolko iritantnog pičkastog klinca Puder generacija Sroljava i mlitava degeneracija Svi blistaju kao demokracija Na uvezu tvrdih sjajnih korica Vidim ti na faci da nisi digao ništa teže od žlice Vidim ti na licu da su ti u srcu litala i mašnice Vidim jakroz tebe kao kroz staklo kad se opere Jer ne postojiš, sve što radiš smisao izbjegne Isforsirana generacija krajnje preplašenih jadnika Izbezumljena duša skriva da ju gradi čista panika I strah od kritike i želja za prihvaćanjem San da budu dio nečega, makar i oblačenjem A ti takvi bezlični samo nestaju bez traga Zato je svaki taj mladi jadnik na smrt isprepadan