To je to, nema šta, eno tamo su vrata klaustrofobija hvata jer shvataš da shvatam svaku subotu popodne, svakog puta kada odeš Ili nađem iz fioke, ispod činije za voće ključ od hotelske sobe na periferiji grada kažeš, to je samo sat-dva prekovremenog rada Ko o čemu, ti ćeš meni o poštenju nema kišobrana koji će te spasti od oluje nema kišobrana, nema kišobrana koji će te spasti sada Pola pet, dolazim, opet prazan je stan pola pet, pola pet, pola pet Pola pet, dolazim, opet prazan je stan prazna si, draga, ti, sad sam prazan i ja Ako je istina vrlina onog koji bolje vara ti si u pravu, ali sumnjam da je tako, mada glavu gore, ti ćeš naći nekog drugog sada nemaš brige, draga, nikad nećeš biti sama Glavu gore, nisam poslednja budala, valjda nisam poslednja budala, nisam prva a ni poslednja budala Više nema dosta vazduha za oboje u ovom stanu nema vazduha za dvoje ovde nema više vazduha za dvoje ovde nema više vazduha za oboje