Ti si jedina, od tvojeg imena Ja pravim mantru koja me ubija A nema razloga I od odjeka tvojih koraka Ja čujem pevanje crkvenih horova I da, da, da zbog tvojeg osmeha Ja vidim crne oblake u bojama I vidim tragove proleća Ali jebiga, tu nema ničega I moje misli me ne vode nikuda I onda stanem i zadržim dah I zaključim da REF. Ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne, ne Mislim o tebi samo Jedina, u tvojim kostima Ja predosećam sedam stotina Tona ljubavi koju prema meni gajiš ti I u očima, u tvojim očima Ja vidim hiljadu drugih osoba A nijedna nije ta koju ti znaš iz ogledala I da, da, da sa tvojih usana Čitam skrivene misli i ljubavna pisma Ali cela ta konstrukcija od karata se raspada Jer sve je prazan hod, samo predstava I moje misli me ne vode nikuda I uvek okrutna, uvek prisutna Ovu priču zakopaće istina Ti si nebitna, ja nemam vremena REF. I ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne mogu da Ne mogu da, ne, ne Mislim o tebi samo Nebitna, od tvojeg imena Ja pravim mantru koja me ubija