Ostala je samo lutkica od pliša ovo je priča upravo o njoj od tada mi život i ne znači ništa postao je kazna, ostao je bol Imala je oči plave kao more nevino ko dete, srce puno sna još uvek u duši ostale su moje i znam da su pravo otišle u raj Morao sam poći, život kao drama znao sam da prava ljubav neće proći ostala je ovde uplakana, sama i brojala je dane kada ću doći Nosio me život, lomio mi krila svaki dan je bio samo nova priča u srcu samo ona je bila i na celom svetu ni jedna joj slična Sanjam te i ja ću ruke da ti pružim ostala sam željna tvoje ljubavi živim za trenutak kada ćeš mi doći želim samo da te, da te zagrlim Izaš'o sam prvi iz tog aviona zbunjeno, ko dete, tražio sam nju siguran sam bio, čekaće me ona gledao sam, ne, ona nije bila tu Strepnja je po srcu počela da bije leteli minuti ko u zao čas čekao sam, ona došla nije barem da još jednom čujem dragi glas Gledao sam zbunjen svuda oko sebe mislio sam, svemu došao je kraj slušalicu dižem, tražio sam tebe a telefon ćuti, kao da zna Onda sam slomljen krenuo do grada možda ću negde pronaći nju samo je kiša počela da pada kao crna slutnja prevelikom zlu Odjednom ispred mene stala je kolona oko nekog tela skupili se svi čuo sam sirene nekih brzih kola i prepoznao ja sam voljeni lik Sve je oko mene počelo da pada grlio sam malu možda zadnji put u naručju mome ko da živa je sada sklonite se, ne dam da odnesete nju Za sudbinu ovu nemoj sebe da kriviš ti moraš da shvatiš, ti moraš da živiš boli me i sada svaka tvoja suza moraš biti hrabar i nemoj bit' tužan Sećanje na tebe nikad neće proći čak i posle smrti ja ću tebi doći u snovima tvojim zagrljaj me čeka ja ću uvek biti tvoja verna senka Sanjaj me i ja ću ruke da ti pružim ostala sam željna tvoje ljubavi Bog je tako hteo zašto nisi smrti sačekala da te, da ga zagrlim