Živela je nekad u ulici ovoj i sve je bilo k'o u nekoj priči bila je vrsta koja izumire biće do koga nemoral ne dopire U svakome je gledala ono što je dobro verovala ljudima i to je bilo kobno jer život se danas svodi na poroke na prevare i laži i dilere droge sve je kraljevstvo mraka i teškog kriminala A ona kao da ništa nije znala zato je i lako upala u klopku na ivici sa jednom nogom u grobu zašto uvek dobri moraju da pate i za tuđe greške životom da plate A tako je malo htela od života koštala je skupo iskrena dobrota i mnogima za primer ona je služila al' takvu sudbinu nije zaslužila Ref. 2x Đavo bele boje bacio me dole uništio život, srušio mi sve kad sam samo tebi verovala, Bože gde si onda bio da mi kažeš ne Crna limuzina vozila je negde ona nije više ličila na sebe nosila je neke čudne, skupe stvari sliku o životu počela da kvari A onda su priče počele da kruže preteške za stvarnost i suviše ružne da fura s nekim matorcem za lovu kako su je negde ostavili golu A ona nije htela ni reći da kaže jer nikada nije znala da laže znali smo da nešto događa se strašno kao da se đavo poigrao s maštom A onda jedne noći desila se drama kao senka tiho dovukla se sama krvava i slaba, pocepana, mokra od sebe ni glasa da pusti nije mogla Iznemoglo telo drhtavo od zime nije znala čak ni svoje ime nastupila je teška narkomanska kriza osim igle i droge nije imala ništa Ref. 4x