Mozak miruje al' ispod mora teče vreli kamen grob podriguje proždraće mi kosti ako stanem istetovirani strah na tvojim obrazima jeca ti si samo njegov podstanar Smrtno ozbiljan bez oca i bez prijatelja prazne godine oko tebe tužno lete šta ćeš ti sa njima i šta će one s tobom takvim Ti si revidirao stav sto pedeset puta čas si rođen kao muško čas k'o žensko koga je to briga sam znaš, rođen si k'o pička Gde je granica ja nisam siguran da postoji šta je cilj ili trčimo u krug bez cilja Put od tebe do mene sa hiljadu rupa k'o Kumodraška ulica nemam vremena da čekam da se ubiješ Skloni me ja neću inat tvoj životom da platim slomi me eto, nisam uspeo da shvatim ubij me Ti to možeš da uradiš sa svakim ako sve vidi, što se pravi blesav što ne otera sva govna u nebesa Zadah osvete kruži iznad moje glave zar da ubijem da se prestrojim u tvoje pleme ljudi gutaju suze Zvaću sopstvene zube lije krv sa krova ruske crkve težak slučaj pakla teško da ima išta strašnije Budi me pre nego poželim da umrem u snu ubij me, svima za primer raskomadaj moj trup skloni me, vidim tvoj strah to niko ne sme da zna