Nekad se znalo sve ja krenem ulicom a deca mi trče u susret I sad trče, al' beže od mene i viču mama, ne otvaraj, ide poštar K'o da je prošlo od tad 200 godina bila je kafa, dobar dan i rakija dve crvene od svake penzije za sreću i srećan rad domaćine Sad hodam k'o kreten sam ljudi okreću glavu a poznaju me svi juče su me napali i oteli torbu punu računa za struju Neću da delim deci pozive u rat ja zvonim, zvonim niko mi ne otvara kod kuće žena sa mnom ne razgovara Ref. 2x Ne mogu, ne mogu ne mogu, ne mogu ne mogu više da budem poštar Prošlo je dosta godina ja konačno shvatam šta se desilo bio sam strašno glup al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara Nova je godina ja nemam čestitke telegram saučešća sitne penzije Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje strah me, svi imaju pse Ref. 4x