Putnik na raskršću Kod nove neizvesnosti Dok tama nestaje On kreće se ka svetlosti U prošlost putuje i budi sećanja Prolaze zime, ređaju se proleća Zablista sunce nekih sjajnih godina Čuje se pesma davno palih svetova Prolaze decenije, huje stoleća Još jedna stanica na putu beskraja Mnogo je putnika što ovde dolaze Bezglavo jure dok vozovi prolaze Taj čudni putnik znam da uvek biće tu Često ga ugledam u ogledalu Znam da me uvek čeka na svom raskršću Svetlost i tama dele istu sudbinu Jedan život ka bezbroj puteva Mnogo laži, a jedna istina