Još uvek ja sećam se tih godina lutasmo bezbrižno mi pod zvezdama iz sazvežđa naše mladosti I sećam se osmeha tvog očiju tugu što odaše ti i tvojih reči pred put bez povratka drugovi odlazim Dobro pamtite ono što reći ću sad život je kao predivan san brzo se prekine Novembar, iznad nas kišni oblaci sazvežđe prekrili nečujno, jedna zvezda je svoj kratak san odsanjala Sve bajke sad daleke su svi snovi prazni sad postali su neka tišina se davno uvukla u nas I možda nas gledaš sad ti možda se smeješ sa zvezdama svim vidim ti oči, zvezdani sjaj bez granica Bili smo drugovi iste snove smo bezbrižno sanjali leteli na krilima večnosti do sazvežđa Slutili nismo mi da ćeš večno u sazvežđu ostati neka te naše zvezde sad čuvaju tu umesto nas Večni sjaj nek dosegne sve delove svemira jedan tren nek zastane sve Do sazvežđa tada mladosti jedne nek čuje se glas molim te sačuvaj mesto za nas