Tamna strana ulice jedva razaznajem tvoje lice u lokvi krvi pored svoje noge prolivene bez potrebe zbog malo droge i par žrtava sa obe strane i tad sam zaželeo da sve ovo stane Dok te krvavog držim na rukama tiho govorim sebi ovo se stvarno ne dešava u doba rata Dok čvrst na ulici je bio moj brat o bože kako je prljav ovaj ulični rat zašto si morao da nas odvojiš dani neće biti isti bez tebe kako da živim, upitao sam sebe Zašto si morao da uzmeš baš njega zašto si morao da ga uzmeš posle svega i dođe da poludim sav znojav se budim da zaboravim ne mogu iako se trudim Vreme leti, ovih dana ništa nije kako treba svi iščekuju šta će sledeće da se desi mada znam da je kasno ponovo razmišljam o svemu ležem u krevet, stežem pištolj i mislim o spasenju Ref. Bol je sve veća, svakim danom više ne mogu da hodam tamnom stranom suze neprestano teku niz moje lice više ne mogu da hodam tamnom stranom ulice, sve već znaju moje ime ali ja se više ne ponosim time Mama, ćaleta ne krivi znaj više bih voleo da me rodila nisi ali tu si grešku ispravila na vreme posle ubistva oca ti si se odrekla mene oterala iz kuće, bacila pravo na ulicu surova presuda jednom klincu Prokleto vreme prošlo mnogo je od tada i svaki deo od svog tog vremena mene je bolelo jer nisam imao nikoga da me podigne da od mene napravi čoveka ali neka, dok hodam ulicom niko se ne pomera svi su u liniji ko da se ljute što moraju da ćute Govorili su da će sve da mi se vrati rekli su da će me ko i mog oca, stići metak i da će me posle nekog vremena pronaći u gepeku svojih kola uvijenog u tepih Zato, ako si već izabrao, gangster budi drži ruku na pištolju ne daj nikom da ti sudi prst na obaraču, stalno metak u cevi drukčije da preživiš, mogao ne bi Ref. Vozimo niz ulicu mrtvi od koke u kolima tišina, mozgovi prepuni droge moji ortaci sa oružja otiske brišu sreda veče, kiša pada, a ja ne volim kišu Lak na obaraču, mera i ruke se znoje jedva čekam da se ovo završi što pre pravo iz tame dolazimo da sredimo račune posle ovoga će svaka majka mene da kune Mrak, stajemo ništa ne vidim u tami i umesto da pucam, ja razmišljam o majci da li će mi ikad oprostiti to što radim ovakve prljave stvari Škripa kola u noći i svetla se pale umesto par pucanja, čujem rafale vrisak se prolama, kroz noć bol u grudima, ja shvatam da je moj Gušim se od krvi, da dišem ne mogu poslednji rad mozga ja molim se Bogu da preživim, ali ne, ne ide to tako bio sam u velikoj zabludi da će sve ići lako a duša polako napušta telo ja se pitam, da li je sve ovo vreme smrti Hej mama, don't cry