Idemo moj pas i ja ja brkat, on iz dalekih strana i poneko kaže da smo neobični Hodamo oko pruga pa uza niti uličica u izgradnji začujemo podne, začujemo veče i ni u kom slučaju ne vodimo učmao život Neću ovdje govoriti o sebi ali on, taj moj pas nježna je ruža neke zore vjerna mojim grudima Prolaznici se, naknadno možda samo osmjehnu jer su uredni i sivi kao pijesak pročišćen i spreman za neku banalni građevinu Ja dotle ležim(u tišini) ko čovjek od slame a nisam čovjek od slame a moj se pas privija uza me i hrabri me i ja se ne dam