Otišo sam mlad, da negledam tugu da sačuvam neku, uspomenu bar na crkvena zvona, molitve i jutra što pripadam tebi, od neba je dar Ja se zovem Stipa i živim daleko mislio sam da ću zaboravit sve sad mi je 60 i još koja više pa se plašim da ću umrit bez tebe Ref. Vojvodino moja, prašnjava i tija vesela i tužna, blatnjava i pusta sva svitanja tvoja i zalašću sunca kad pomislim na te, suše mi se usta Eh ravnico moja, ko ti dade ime od kada postojiš ne zna ni sam Bog zamutiše ljudi i vodu i njive i ptičije knjiždo i volovski rog A kastele stare,dvorce i salaše porušiše neki, ne kazaše ime ragrabiše građu kao vuci stado ne znam ko ih posla da to unište Ref. 2x