Ne mogu se tačno setit' leta al' je prošla dvadeset i peta u Somboru behu drugi dani voleo se život u kafani volele se svadbe i igrači dobri konji i dobri svirači Al' beše onda vreme sasvim drugo u kafani sedelo se dugo sedelo se sve do zore rane a svirala banda odabrana Šanjiku su zvali grebenara i čuvenog Gezu begešara I moj babo j' voleo kafanu dobro vino, piće i drugare kad ga tako zgrabi zora bela znao j' doći kući bez cipela behu neke krasne noći lude pod prozorom tambure te bude Kraj Dunava sva su sela mala Šokica se Bunjevcu dopala biće vina, šatri i dvoprega a sviraće Mika iz Derega Mika svira, sve se zaboravi ne znaš da l' je u snu il' na javi Igralo se sve do zore rane Bačko kolo ono na dve strane Joža Petreš igra od milina a na glavi boca puna vina kolo igra, svako mu se divi nek se znade da Bunjevac živi U Palanci na Dunavu čarda svirala je isto dobra banda tog primaša sada nema više osta samo ime čika Miše tog primaša sada nema više osta samo ime čika Miše Fijakerom kad smo putovali i uz put smo konje odmarali uhvati nas noć u Srbobranu a Jovica svira u "Balkanu" nadaleko ne beše primaša što veseli Lole Sentomaša Subotice na severu Bačke ti si srce pesme Bunjevačke mnoge tvoje zore behu plave čekajući tamburaše prave mnoge tvoje zore behu plave čekajući tamburaše prave Za kafanu Spartak svi su znali svira Miloš veliki i mali nadaleko ne beše im para pominju se kao pesma stara zauvek su čageri zastali beše Miloš veliki i mali"