Bijah mali kao dica mnoga jajah konje kroz selo i polja u tom trku viko sam od sriće al si lipa Slavonijo moja Nešto brzo prohujase dani nestašluku prominiše viru podiže me vrtlog od sudbine i spusti me ovdi na severu Ljuljaše me talasi života procvjetale lomiše mi grane mrazevi mi prošaraše kosu i obrve često namrskane I što dalje čežnja beše veća kupih konja legolaza vrana kupih konja da me na te sića da utihne u duši mi rana Al u konju beše srce moje svud po svitu pominju mi ime stani Marko života ti tvoga ajde amo ti šokački sine Širim ruke od tuge i milja i poljupce šaljem svud bezbroja konja gledam a potajno mislim di si sada Slavonijo moja konja gledam a potajno mislim šta mi radi Slavonija moja