U Somboru pedeset i neke pamtim dobro, ko jučer se zbilo sankama smo došli sa salaša ic' ćemo na bunjevačko prelo Poklade su, njive su pod snigom a na prelu nebrojeno svita svi mirišu na jabuke rane i na čiste sobe podmazane Tolko lipih cura i momaka ja ne vidjeh nigđe u životu sastali se da se provesele da se vide i da se zagrle Mrak se spusti, zavjesa se diže na bini se zasijaše žice došli su nam najmiliji gosti tamburaši čak iz Subotice Nema više tu šta da se priča u grlima svaka rič tad staje jer najbolji tamburaši svita bješe društvo Tumbaš Pere Haje Zaigraše divojke i momci u najlipšu nošnju obučeni još je lipše to kolo momačko kad ga igra srce bunjevačko Po ponoći svi smo jedno bili dobro vino utrnilo svice igralo se i pivalo tako ko da niko nikad umrit' neće A sa strane posidale nane glede, paze, broje više puta kol'ko ih je došlo iz Lemeša iz Bajmoka i iz Tavankuta Zora sviće, njive su pod snigom a na prelu nebrojeno svita svi mirišu na jabuke rane i na čiste sobe podmazane Sve dok bude salaša i Bačke sve dok pisma i tambura traje najboljega tamburaša svita bit će ime Tumbaš Pere Haje