Ja san davno rekla nebu zašto molin se ti si, davno, odabran a pokaja´ćeš se Šta san virno pratila svaku rič i korak tvoj a nisan dobila zauzvrat, niti vino sa usana Kad čovik je bez duse ima barem lica tri i, kako da se minja kad sam ne zna, koje bi Kad u zoru ide lec´ i, od sebe, utec´ ne zna kad ogrišeš o jubav ništa vridno ne možeš steć´ A more, k´o more i žena, k´o žena uvik te kazni sa tin, što te čeka Ref. Na kraju puta moga bi´ćeš samo ti i jedna šaka grija šta opraštam ti Na kraju puta moga s jarbola se vidi svit od kojeg bižin, pa se vratin al´, još uvik tebe pratin sve u ime jubavi Kad čovik je bez duse ima barem lica tri i, kako da se minja kad sam ne zna, koje bi Kad u zoru ide lec´ i, od sebe, utec´ ne zna kad ogrišeš o jubav ništa vridno ne možeš steć´ A more, k´o more i žena, k´o žena uvik te kazni sa tin, što te čeka Ref. Od kojeg bižin, pa se vratin al´, još uvik tebe pratin sve u ime jubavi