Ti, naiđeš niotkud, kao milost Božja kao strašni sud ti si moj bol, i moj apostol beli čamac sudbine, vezan za moj mol Ref. Ti, uvek suze rađe ostavljaš za kraj k'o zadnji metak čuvaš bol samo za sebe Ti, ti me, na žalost, znaš kao zadnja skitnica uzmem, šta god daš osmeh, dva, okrajak tvog sna i koji gutljaj istine, zagrabljene s' dna Ref. Uvek te đavo nađe lakše nego ja od zvezda pa do trnja put vodi do tebe Ti, ti naiđeš po svom i sobu jednim korakom pretvoriš u dom dal' sanjati, il' ranjavati da l' započinjati rat, il' se sklanjati Ref.