Uleteli smo u mrak sa stopedeset na sat i andaluzijski pas lajao je na nas I pišem stihove za nas sinove Garcie Lorce, njegove Cigane što putuju sa njim, gore po nebu Ref. 2x I mi smo skitnice i to nas pokreće k´o vetar oblake u rano proleće lagano žurimo, polako jurimo dok se Zemlja okreće dok se Zemlja okreće Uleteli smo u grad, mirisalo je na maj i andaluzijski pas lajao je na nas A noć je prosula milion dukata ona je lagala da nije udata u zoru, kada smo se spustili do reke Ref. 2x Ref. 2x