Među Savom, Dunavom i Dravom Uvik nigdi kraj neke granice Živili su od vrimena davnih Naši stari Šokci i Šokice Naši stari, naši stari Šokci i Šokice Za drugog su uvik ratovali Od Tirola pa do Galicije Težačke su kosti ostavljali Snivajući ravni Slavonije Naši stari, naši stari Šokci i Šokice Iz grobova naših pradidova Mlade klice opet će izrasti Ovdi ćemo zauvik ostati Naša grana ne može (smije) propasti Naša grana, naša grana Ne smije propasti