Sećaš li se, čobanice moja kad smo ovce čuvali u strani u poljupce kladismo se često ko će jutrom prvi da urani Izvor vodu da zahvati i poljupce da naplati svako jutro kad se budi zora čekala si mene kraj izvora Ref. Sad bez tebe svakog jutra slušam večni žubor vode kad osetiš šta ti značim kajaćeš se zašto ode zašto ode da živiš u gradu lepa Jelo, vrati se u selo Sećaš li se, čobanice Jelo burmu sam ti obećao zlatnu dok sam cveće brao na livadi moje ime vezla si na platnu Verov'o sam svakog dana kad se budi zora rana da će venac zajedničke sreće vesti davno čekano proleće Ref. Kad se setiš, čobanice moja divnih dana iz mladosti naše potražićeš livade mladosti gde najlepši dani nam ostaše Priznaćeš tad sama sebi da otišla nikad ne bi ne bi dala nikad svoja stada za ulice nepoznatog grada Ref.