Juriš s drugog kraja grada noćas si, od gada tog, meni pobegla da opet mi, na ramenu, plačeš a ujutru, da odeš, kad se pokaješ Uzmi štikle te i sa poda minđuše nek´ ti trag ne ostane sutra, kad mi osvane Ref. U srce ti se kunem da svaki put ja umrem kada ti on, sa usana moje ime briše I čekam noć, k´o proklet kad pobegneš mu opet da budeš moja obmana i ništa više Života da me košta ma, samo nek´ si došla Stojiš mokra ispred vrata ti bi me, od blata, noćas pravila i, opet me lagala, da nećeš više da me zoveš, kad se pokaješ Uzmi štikle te i, sa poda, minđuše nek´ ti trag ne ostane sutra, kad mi osvane Ref. Opet zvaćeš, psovaćeš moja veštice kako ti je život sa njim na dnu lestvice I po ´ko zna koji put na prag mi dolaziš još jedan greh na moj ceh da ostaviš Ref.