Na kraju grada je zelena zgrada na prvom spratu balkon je lep a na balkonu stoji dama drži u ruci uveli cvet Slučajno naiđem, pogledah je kapetan sam i normalno šarmiram je istaknem činove, zavodljiv pogled a ona s' balkona mene kroz dvogled Gleda me ona prepotentno ja uporan, kapetanski, permanentno kad podigla nosić, zabacila kosu spazih joj lepu nožicu bosu Pitam je zašto je dama sama zbog čega drži uveo cvet kaže, ja čekam svoga mornara koji sad plovi u daleki svet Pozvah je dole, jer skoro on neće prošetasmo malo, kupih joj cveće kažem joj ne čekaj svoga mornara moja je mnogo veća plata Kad trže se ona prepotentno i lupi mi šamar, baš kvalitetno ma nema šanse i nema tih para neću da prevarim svog mornara