Postoji jedna dimenzija nepoznata čoveku Prostor između svetlosti i senke, između nauke i praznoverja To je dimenzija tamnih sila i perverzne imaginacije Gospodari te dimenzije nazivaju se Pklatovi Pklatovi imaju oči i uši i noge i ruke i ledeni dah Samo im je dodir potpuno mek, a korak previše lak Zauzeli su cijeli naš grad i počeli sebi ljude zvat' Nisi više znao 'ko je čovek, a ko je Pklat Ubrzo su ušli u svaki naš dom i ljudima spustili zavjese Svak je mogao da vidi samo unutra, ni'ko nije gledao napolje Na ulice su pustili bijele medvjede, čija je dlaka sjajna Došli su iz dalekog svemira, njihovo porijeklo mora ostati tajna Mi smo Pklatovi i nemojte nam šta zamjeriti Mi samo želimo da mislite kao mi Između nas draga ne postoji ništa, otkako su na naša vrata kucali Ne čujemo vrisak komšinice, niti smo plin osjetili Prazne su čaše, puna pepeljara, nestaje boje Srce kuca sporo tika-ta-tak Nema više poljupca, ni svađe, ni šamara Tvoga tijela draga ja se više ne sjećam Mi smo Pklatovi i nemojte nam šta zamjeriti Mi samo želimo da mislite kao mi Iskači kroz prozor mala i bježimo odavde U dvorište i park pa sve do kraja ulice Ja ću na drugu stranu da im trag zametnem Ti čekaj na kraju grada, neka auto bude upaljen