Ponekad noću, kada nema svjetla i ne vidi se put od kiše i od vjetra sjetim se njega, Karabaja i tu počinje ta priča, negdje nasred Trebevića auto mi je stao u mraku ko iz krimića strava prava, Karabaja Kad kroz zavjesu od kiše priđe čovjek ko da klize kožna jakna puna sjaja, pruža ruku reče kratko, Karabaja Ja sam biker, nisam rauber 'ajde, prošetaj do haube možda napravimo nešto od te tvoje robe s greškom reče sa smješkom Ma, pusti, prdn'o je u sisu a on samo reče tišu i dok rukama si pljesn'o stari auto već je kresn'o strava prava, Karabaja Rekoh sebi, simpa junkie e, baš ću pričat' Branki hajmo nešto popit' čovjek si čudan, al' duhovit neka hvala, Karabaja I još mi je rek'o, prije neg' je nest'o dole u Harley baru pronađi moju raju reci da sam te ja posl'o i da ti srede motor dobar si čovjek, imaš jaja pozdravlja te Karabaja, Karabaja, Karabaja Ref. 2x Karabaja mora dalje Karabaja naći mora Karabaja ne može na nebo otić' bez motora To be continued Parkiram se, uđem u Harley bar i upratim, tu sam čovjek vrlo stran like a krme in Teheran osjetim poglede na sebi i da se smot'o ne bi prvi progovaram, sve vas pozdravlja Karabaja Nasta muk u kafani niko ništa nije pit'o atmosfera je bila ko kad je umro Tito, najveći sin Priđe mi stariji roker ma, jesi normalan, jeb'o te Karabaja se, ljepoto davno rast'o sa životom izb'o ga štoper, ukr'o mu motor Ref. 3x Karabaja mora dalje Karabaja naći mora Karabaja ne može na nebo