Prokleta tišina me je tebi mnogo puta oduzimala ne zaboravlja koga je nekad imala Tebe je mladost mene tuga obuzimala povodom toga nisi ništa poduzimala Čujem svoju krv kako juri mi po žilama opet sam k'o trn zariven u tvojim očima ostavljen sam Pored mene nema nikoga osetim tišinu kako prkosi planinama Ref. Tako svaki dah po dah borim se i otimam tiho trošim dan po dan tišina vodi me do dna Hteo bi' da vrištim vrtim se u krug znam bez tišine ne bi postojao zvuk za razliku od krika koje primio je jastuk Na kraju meni pun tišine smeškaće se sanduk vidim tvoj dah kako lepi se na staklu iako imam sve Opet sam u zaostatku opet se pitam kad će kraj ovom debaklu za mene mesto đavola tišina je u paklu Ref. 2x