Ceo život sam sam lutam kroz noć dok me lomi glad oči uprte u nebo, koga ću da krivim sad nikad nisam im’o puno Blej’o sam sa trulom ruljom nisam osetio ljubav, ljubio sam kurvi brdo kroz celu srednju ruke su mi bile užina dok drugima je bila fajka piva i vutrica U snovima suze lijem, keva mi se ubila da’ l si plakao u snu, da’ l suza te je budila spustio sam obrve, visoko gore držim gard moj najgori dan bio je moj prvi rođendan Posle 21 'dine život sveo se na isto beznadežna duša koga vrednuje ovo pismo ne pomaže mi alkohol, ne pomaže mi boks, pljuga kada stegnu grudi, tada znam da me boli duša Koračam asfaltom odavno izgubljenih snova opijen jeftinim mirisom bezdušno lepih drolja ti kažeš da me shvataš, dobro znam da to je laž i dobro znam da pamtiš parče hleba što mi daš 22 godine nečujno u mraku ridam pesma izađe svaki put kada hoću da pričam Ref. 2x I kada znaš da je sranje okreneš glavu, produžiš dalje i ako ne znaš kuda dalje sunce ponovo se rađa, nadu ti daje Novi dan, oštar pogled, hladna voda i sa čela kap sad sve i odmah, sve do sada baš sve kao sat kao pred noć, u ćošku svome mirno snove čekam kad krene udarac da život skloni ruke iz džepa I šake stežem sada, sve ću da vas polomim kad sve što hoću uradim, niko ne ponovi to smo mi, ovnovi, za šaku smo tvrdoglavi izvini, sada žurim da se istorija popravi Borba se nastavlja i nove dane dovodi vidim svaki udarac pre nego što se dogodi kad jakih nema onda slabijima pomažem a jaki kada dođu, važi, sve ću da vam pokažem I život uzmi, neću ja da ti objašnjavam dok tebe podižem da opet samog sebe kažnjavam jer san ne živim svoj, dugo još ću biti mlad sad sve i odmah, da baš odmah sve i odmah sad Ref. 2x Telo malaksalo od bola, suzom kitim ova slova sećanja me plaše brate, jer slike vode me na groblja ja živim samo da bih naš’o smisao moga postojanja i zbog koga sam disao I mnogo boli kada odrastaš u domu u kome nema ljubavi dok moliš se Bogu i mrzim doba cvetanja, behar i polene svako proleće me podseća na pokojne voljene Na licu ne vidiš mi ništa, duša mi se raspada dlanovi se znoje, bol pokušavam da zataškam kada nisi ono što su od tebe hteli da budeš nemaš prijatelje brate, ribe neće da te ljube Al’ nastaljam da vozim, iza sebe ostavljam ovo ubij sećanje na mene ali nikad nećeš mrtvo slovo svi oni što su želeli da padnem sisaljke će sisati pa makar bilo zadnje Iskrivljenih osmeha grle te i ljube od Boga otuđene hijene, gladne tuđeg ja sam proklet od rođenja, svestan toga da sam niko dok mi srce ne stane, karaću vas ovim stihom Ref. 4x