Mali rudarski grad gasi svoja svetla vučem se po ulici kao stara metla kiša me prebija po umornim leđima pod nogama mokra betonirana kaldrma Opet skitam u nadi da ću te sresti mada su mi dolazile samo loše vesti za novu šansu nećeš ni da čuješ stomak me boli kao da me truješ Spuštam se drumom do starog grada svraćam do polupanog cafe bara naručujem piće, rastvaram tabletu nalazim utehu u najgorem getu Alkohola ljutog pune su police pijani rudari padaju sa stolice unakazena lica kao siluete osmesi gorki za dušu se lepe Ref. 2x Kiša će padati do jutra pokušaj u jutru da nađeš bolje sutra pa neka slomi se na meni sve samo da tuga prođe što pre Lutam dalje po gradu sa svojom bedom iz ulaza klošari gledaju me bledo prolazim pored mlade noćne dame bljutava domaća jela u izlozima came Na prozorima garež na krovovima blato na izrovanoj ulici pijan čovek zaspo po parkovima klinci cirkaju to sranje najlakše potvrditi postojeće stanje A to stanje moje takvo je da pamtim rudarska mi borba treba da se vratim stiže neka poruka samo još više penim poruku za kevu greškom poslala si meni Odlučujem da prođem pored tvoga doma znam da je kasno ali biću dobar momak neću te zvati ni poruke slati ali moram tu da prođem shvati Da malo umirim živac koji krča makar da budem u predsoblju tvog srca da dignem čelo što gori poput puktinje da poljubim vrata tvoje letnje kuhinje Da još jednom se setim mene i tebe kako ljubavi si davala celu sebe kad pomislim na tren da si sad pored mene kako brzo bi prošlo ovo vreme Ref. 2x