Onog dana kad si drugoj pošʼo kraj je svemu, tiho rekoh sebi i poželeh daleko da odeš da te sa njom susretala ne bih Ostavljena stajala sam nemo kao breza prepuštena vetru nisam znala kuda ću da krenem najteže je biti ostavljena Sad u srcu svoju tugu nosim teško mi je, a sudbi prkosim šta će meni pusto tugovanje meni treba nežno milovanje