I tako, tako teče vreme a ja te hrabro, mirno gledam jer znam da više nema mene ni iskre neke nade da ti dam Te puste godine su same bez mene našle tvoju mladost k'o neka sećanja iz tame ruše svaki, svaki most Ja nikad, nikad, nikad, nikad od tebe nisam krio strah od jedne iznenadne želje da živim taj predah Al’ ti si jednom, samo jednom u kakvom to trenutku svom tog novembarskog jutra za mene bila sutra kroz jedan jedini dah Oprosti kad zaboli jače sa pesmom neka rana stara to s moga lica kiša briše na oknu neke davne suze kap Obećaj, novembar kad plače dve iste nam poruči čaše za mir i nemir duše naše kao nekad, nekad pre Sad zbogom, zbogom, zbogom, zbogom jer ništa više nemam ja ni nade, smisla, čak ni prava da budem sa tobom Sa tvojom mladošću je sunce a ja se bližim ušću svom ja, suza svoga smeha ja, kazna svoga greha al’ suncu zahvalan tvom