Dva tri zrna čiste sreće jedno davno proleće džepovi bez para osmeh i gitara Ljubav tek u prolazu izbori k'o kazna obećanja prazna pobeda u porazu Jutro vraća stare slike oči crne velike večeri od svile istine su skrile I od samog sećanja tek na pola leta tu na kraju sveta sanjam samo vraćanja Noću tražim tuđe snove kad se tuge ponove neke nove rime na početku zime U tom slatkom bunilu ničeg se ne bojim čak i vreme stoji još te čekam, još sam tu Svako svoju pesmu piše sve na svetu prolazi ponekad je tuga sasvim dobar sluga sreći koja dolazi Gitara na leđima putevi su na sve strane samom sebi pobegnem trošim ludo sate dane Ali tebi ne mogu Vojvodino moja mila tebi uvek vraćam se najbolja si uvek bila Ravno mi do beskraja kao tvoje njive zlatne srce toplo veselo čak i kad su noći hladne Jedan salaš maleni iza polja suncokreta jedan plavi uvojak eto to je centar sveta